К о н к у р с за 2021. годину
Писање литерарног састава
(ћирилицом, писаним словима)
на тему ” … и различак је цвет”
Награђени ученици:
Прва награда
Анђела Дувал Лазић (Париз, Француска)
Друга награда
Валентина Николић (Баден-Баден, СР Немачка)
Тамара Пигуловић (Скопље, РС Македонија)
Трећа награда
Стела Сабо (Инголштат, СР Немачка
Уна Стојановић (Марибор, Словенија)
Тамо далеко …сви који чувају своје писмо, чувају и своју памет и срце…
Наша деца расута по свету- пишу ћирилицом, зар то није дивно?! Ово је прво
задовољство које сам осетила кад сам почела да читам њихове радове који
су стигли из Немачке, Америке, Словеније, Француске…Они пишу
ћирилицом , не скривају своју везаност за земљу из које су потекли,
одржавају осећање идентитета боље него одрасли, и чине то без устезања,
искрено и сасвим дечије. Имала сам прилику да будем више пута међу њима
тамо у земљама где сада живе, сусретала сам их и са кључем око
врата,усамљене, и у групи…И ипак, имала сам осећај да су се снашли, да
успевају да одрастају као да нису попут цветића, ишчупани и пресађени
негде. Због те њихове спремности да се уклопе, а да ипак остану своји, попут
различка о коме пишу, дирнута сам њиховим саставима из којих се тачно
види колико то није лако! Зато честитам нашим малим писцима који осећају
да је „тамо далеко“ њихов корен, језик, њихова сећања…и да су ту и људи
који се баве њима, и пазе на њих попут Центра за Србе у расејању „Свети
Сава“ из Београда. И тешко је поделити им награде јер сви који чувају своје
писмо, чувају и своју памет и срце, и зато ту децу морамо и даље пратити и
подржавати на све начине.
Весна Алексић, књижевница за децу,
председница жирија конкурса Центра за Србе у расејању “Свети Сава” у
Београду
